Kњижевни лик Марка Краљевића
У колективној свести Марко је вековима представљао оличење борца за правду и слободу. Све оно што Марко чини у песмама поробљени народ је сањао да и сам учини.
Eпски јунак
Марко Краљевић је био најпопуларнији епски јунак. Народни приповедачи и певачи су створили мит о човеку ненадмашне снаге и храбрости. Народ га је величао као јунака који му је уливао наду у срца, јунака који га је штитио од турских освајача. На тај начин су Срби истрајали под турском влашћу јер су имали неуништив сан о слободи. Народ је у својој машти стварао јунаке попут Марка, верујући да ће се такви јунаци стварно појавити и изборити се за њихово ослобођење. Народу је било потребно да верује да је Марко тај јунак храбар и неуништив, који ће их водити до слободе.
Изглед Марка Краљевића
Марко је у песмама опеван као веома крупан човек, надљудске снаге. Песме кажу да је био и јако мудар и храбар. Један од Маркових талената је да је могао много да попије а да се не напије. Баратао је топузом тешким 66 ока. Имао је огромне бркове а када се наљути из очију му жива ватра сева. Носио је кожух од вучије коже а на глави вучју капу:
„Јунак није какав су јунаци,
на плећима ћурак од курјака,
на глави му капа од курјака,
нешто црно држи у зубима,
колик' јагње од пола године.“
Марко је био краљевског порекла, отхрањен на меду и шећеру, зна за свилу, злато и меке душеке. Одгојила га је мајка Јевросима сама без покојног оца Вукашина. Према мајци показује нежност. У песми "Женидба краља Вукашина" може се видети од кога је Марко наследио свој изглед и особине. То нису били његови родитељи већ се та надљудска снага може препознати у војводи Момчилу који је имао коња Јабучила. Момчило је брат Маркове мајке и Марко је пуно тога наследио од ујака. Мајка му је била животни саветник. Као стара и мудра жена давала му је савете који би му помогли у животу.
Особине Марка Краљевића
Марко с једне стране изражава љубав према незаштићенима и поштенима а нарочито према сиромашнима.
„ Ја срамоте поднети не могу,
Ни жалости велике трпити,
Да Арапи таки зулум чине
И да љубе младе и девојке.
Данас ћу вас, браћо, сестре осветити,
Осветити, или, погинути.“
С друге стране био је кавгаџија, убица, самовољан, плах, прек чак и похлепан. Био је јако тврдоглав па није послушао мајчине савете да се мане хајдучења.
Песма која се разликује од осталих и која говори о односу Марка са братом је песма"Марко Краљевић и брат му Андријаш". Oва епска песма је Марку доделила улогу братоубице. После свађе око поделе ратног плена, Марко у бесу убија брата.Међутим, Маркове мане нису ту да би га одредиле као негативног јунака, већ говоре о томе да је он ипак само човек.
Марков однос према другима
Епски Марко, за разлику од историјског, ни у једној ни у другој епохи, ни у времену српског, ни у времену турског царства, не игра безначајну улогу. Песма га је извукла из историјске сенке и учинила главним јунаком свог доба. Марко је углавном срећан и толерантан је према свима али уколико би се некад задесио у ситуацији у којој је морао да потегне сабљу или удари неког својим топузом, углавном би тај неко остао без неког дела тела. Некада би чак и погубио некога. Доказ је песма „Марко Краљевић укода свадбарину“. Када Арапин није пристао на 33 већ тражио 34 дуката и пошто је ударио Марка, био је погубљен. Марко је према својим пријатељима увек био добар и праведан, био је спреман да увек пружи помоћ.Марково јунаштво извире из дубоке љубави према особи која је у невољи.Кад помаже Косовки девојци он осећа немир и огроман бес.Чак и заплаче од туге и жалости за својим народом.Кад стигне до Косова слуге беже када га угледају.
"Господине, Арап-прекоморче,
Чудан јунак језди низ Косово
На витезу коњу шареноме,
Хоће јунак на нас ударити."
Увек се залагао за правду, чак и када је требао да прогласи Уроша Нејаког за краља.Када Марко стигне на Косово,сви крећу да му се додворавају.Урош,пак,ћути и срдачно га дочекује.Пре поласка мајка га је саветовала:
"Марко сине, једини у мајке,
не била ти моја рана клета,
немој сине, говорити криво,
ни по бабу , ни по стричевима,
већ по правди бога истинога."
Марко је без колебања пресудио да све иде Урошу јер је то једина праведна одлука коју је могао да донесе.
"Видите ли, Бог вас не видио,
књига каже, на Уроша царство,
Од оца је остануло сину,
ђетету од кољена царство."
Марков мегдан
Један од највећих непријатеља му је био Муса Кесеџија.У песми "Марко Краљевић и Муса Кесеџија" Mарка Турски цар ослобађа тамнице да би Муси изашао на мегдан. Народни певач је његов изглед описао на следећи начин:
... Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива,
Нокти су му орати би могао,
Поцрнио као камен сињи...
Да би Муси изашо на мегдан морао је прво да поврати снагу.Три месеца је пио вино и јео бели хлеб и овновину. Када је из брестовине успео воду да исцеди , знао је да је спреман. Ковач Новак му је сковао сабљу за битку. Када је Марко сазнао да је бољу сабљу сковао Муси, одсече му руку: „Како не би могао да прави ни боље ни горе сабље.“Двобој између Марка и Мусе је прво почео речима:
„Дели Муса! Уклон' ми се с пута,
Ил' с' уклони, ил' ми се поклони.“
У заплету песме долази прво до борбе копљима, затим сабљама и на крају буздованима и голим рукама. У кулминацији јунаци се боре „љетни дан до подне“. Мусу спопада “'Б'јела пена“, а Марка „Б'јела и крвава“. Помоћник кога је Марко позвао скреће пажњу противника и долази до расплета. Марко одлази као победник, док поражени остаје заувек на бојном пољу.
Маркови помагачи
Пријатељи и људи који су били Маркови помагачи су описани у песми „Марко Краљевић и Љутица Богдан“. То су биле славне војводе Реља од Пазара и Милош од Поцерја. У овој песми описани су Маркови несташлуци. Марко је прелазио преко винограда Љутице Богдана. Сукобио се са Богданом. Марко је у овој песми показао посвећеност пријатељству. Успео је да зароби 12 војвода. Договор је био да Љутица Богдан ослободи његове пријатеље у замену за слободу 12 војвода. Реља и Милош су увек били верни Марку и увек су били ту кад је год требала помоћ.
Виле
У песмама виле су описане као божанска бића, веома лепе, предивног гласа. Живеле су близу језера у којима су волеле током ноћи да се купају. Биле су храбре и борбене. Ако би ухватиле неког близу језера извадиле би му очи, можда и убиле. Имале су моћи да се претворе у разне животиње. Тешко праштају увреде и својим стрелама убијају оне који их повреде. Најпознатија вила била је чувена вила Равијојла. У песми „Марко Краљевић и вила“ описана је као биће које има лепоту, моћ и снагу. Борила се са Марком и Марко је победио вилу. У борби му је помогао Шарац:
„Јао, Шаро, моје десно крило!
Достигни ми вилу Равијојлу.“
Марко је сурово казнио вилу. Она је молила Марка за опроштај. Опростио је али је морала да лечи ране његовог побратима.
Марков коњ-Шарац
.jpg)
Марков најбољи и највернији пријатељ био је његов коњ Шарац. Постоји легенда која каже да је Марко мењао много коња јер ниједан није могао да га носи. Зато је Шарац био једини и прави. Нека предања кажу да је Марку коња поклонила вила а друга да га је купио од циганина трговца. Коња је научио да пије вино и од тада су нераздвојни. Он није био као други коњи врло је личио на говече:
„Коњ му није каквино су коњи,
Већ је шарен како и говече.“
Шарац је имао како се пише у песмама натприродне моћи. Прича се да је имао невидљива крила, са којима се служио када је водио борбу с вилама и змајевима. У Песми „Смрт Марка Краљевића“ успео је да предвиди смрт свог господара:
„Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.“
Смрт Марка Краљевића
И у предању и песми се Маркова смрт доживљава као да је овај јунак заспао или се притајио у некој пећини. Предање нам говори да је оног тренутка када је Марко угледао пушку схватио да су дошла невитешка времена јер: „Сада најгора рђа може узети највећег јунака“.
За смрт Марка Краљевића различито се приповеда, једни кажу да га је у селу Ровинама убио влашки војвода Мирче златном стрелом у уста; други кажу да се у неком боју Шарац заглавио у бари код Дунава и да су ту обојица пропали. Трећи пак кажу да је у неком боју толико људи изгинуло да су по крви пливали и коњи и људи, па је Марко онда пружио руку к небу и рекао: “ Боже, шта ћу ја сад?“ На то се Бог смиловао и пренео и њега и Шарца у пећину где и дан данас живе. У епској песми Маркову смрт најпре осећа његов коњ а затим му вила открива место на коме ће умрети. О његовом крају одлучиће „стари крвник-Бог“. Према песми, Краљевић Марко није ни погинуо ни умро, заспао је, па ако треба народу он ће се пробудити. И у предању и у епској песми не стиче се утисак да је Марко заувек нестао, већ као да се само накратко одлаже његово војевање и лутање од мегдана до мегдана.
